Novi vicevi svakih sat vremena
Kolekcija viceva - Opustite se malo čitajući viceve - novi vicevi svakih sat vremena. Vredi se vratit na ovu stranicu. Zahvaljujemo se vicevi.cu.rs sajtu na saradnji i omogućavanju postavljanja viceva u naš sajt.
Novi vicevi svakih sat vremena - vredi se vratiti:
Jedne noći u Bagdadu, u jednom baru, sede Amerikanac, Englez i Iračanin, rashlađujući se hladnim pivom. Amerikanac uzme svoju čašu, ispi pivo, baci čašu u vazduh, potegne pištolj, upuca je u hiljadu komada, komentarišući kako oni u Americi imaju tako jeftine čaše da nemaju potrebe piti iz jedne dva puta.
Englez, impresioniran viđenim, zgrabi svoju čašu, ispi pivo i uradi isto što i Amer, komentarišući:
• Mi u Engleskoj imamo toliko materijala za proizvodnju stakla da uopšte nemamo potrebu piti dva puta iz iste čaše.
Iračanin, hladan kao led, ispi svoje pivo, baci čašu u zrak, trgne svoj pištolj i upuca Amera i Engleza, komentarišući:
• Mi u Bagdadu imamo toliko Amera i Engleza da uopšte nemamo potrebu sa istima piti pivo dva puta.
Odluče Mujo i Haso da u podrumu tajno štampaju evre, i to novčanice od 70 evra. Kad su ih odštampali, ode Mujo sa jednom novčanicom kod komšije da proba da je razmeni u sitnije novčanice. Kad se vratio, upita ga Haso:
• Jesi li uspeo?
• Jesam - odgovori Mujo.
• Po koliko? - pita dalje Haso.
• Dve od po 35 evra.
Pita Ciga svoju ženu:
• Je li, sa čega bre ti pereš onu tvoju stvar?
• Pa, bre, perem je sa sapuna, sa deterdženta, sa čega nađem...
• E, od sad da je pereš sa onu Grand kafu, da ima i miris i ukus!
Proleće u Beogradu - ujutro se čuje kako ptice kašlju.
Vojnik primio pismo od svoje devojke u kome piše:
"Dragi Roberte!
Ja ne mogu ovako i dalje. Ova daljina koja je između nas je prevelika. Ja moram takođe priznati da sam te četiri puta prevarila, od kako si ti otišao. I sve to nije u redu za nas oboje. Izvini! Molim te, pošalji mi nazad moju sliku koju sam ti dala. Pozdrav, Marina."
Vojnik, sav potresen ovim pismom, ode do svojih kolega i zatraži od njih slike, koje su mu oni mogli dati, njihovih devojaka, sestara, rodica, tetki... Zajedno sa Marininom slikom stavi sve te slike lepih devojaka u jednu veliku kovertu, sveukupno 57, i napiše pismo:
"Draga Marina!
Žao mi je, ali ja ne znam više ko si ti. Molim te, pronađi svoju sliku i uzmi, a ostale mi pošalji nazad. Pozdrav, Robert."
Razljućeni šef policije reče svom podređenom:
• Ako misliš da si pametniji od mene, onda si stvarno pravi glupan...
Pre dve nedelje napunio sam 38 godina. Ujutro, na svoj rođendan sam se probudio prilično neraspoložen, ipak, godine čine svoje! Otišao sam u kuhinju uveren da će mi žena osvežiti dan s jednim: "Dobro jutro i srećan rođendan, mužiću moj zlatni"! A možda me i iznenadi kakvim darom. Ništa. Nije rekla ni dobro jutro, a kamoli ostalo čemu sam se nadao! Dobro, pomislio sam, s godinama postanu takve, ali deca, oni su me se sigurno setili. Jok, ni oni nisu ništa rekli. Duboko razočaran otišao sam na posao. Čim sam ušao u kancelariju, dočekala me moja sekretarica Lidija sa osmehom na licu i procvrkutala:
• Dobro jutro, gospodine šefe, i sve najbolje za Vaš rođendan!
Odmah sam se osećao bolje. Ipak se neko setio da mi je danas rođendan. Udubio sam u posao i radio do 2. Tada je na vrata pokucala Lidija:
• Znate šefe, danas je tako lep dan, a i rođendan Vam je, pozivam Vas na ručak!
• To je najlepša stvar koju sam danas čuo - odvratih i prihvatim poziv.
Otišli smo na ručak u odličan intimni restoran na periferiji, popili smo par martinija i beskrajno uživali u odličnoj hrani. Kad smo se vraćali nazad, Lidija upita:
• Znate šefe, tako je poseban dan, zašto se vraćati u kancelariju?
• U pravu ste! - rekao sam, kao svaki dobar šef zadovoljan svojom sekretaricom.
• Onda Vas pozivam kod mene na čašu vina!
Prihvatio sam. U njenom stanu sam se udobno smestio, Lidija nam je nasula vino i kad smo se kucnuli, rekla je:
• Samo trenutak, šefe, da se presvučem u nešto udobnije!
• Svakako, samo napred! - odgovorio sam, vidno uzbuđen i u treptavom iščekivanju. Otišla je u spavaću sobu i vratila se nakon pet minuta. U rukama je nosila veliku tortu, a iza nje su išli moja žena, moja deca, prijatelji i nekoliko kolega s posla. I svi su pevali "Srećan ti rođendan...".
A ja sam sedeo na kauču potpuno iznenađen i go golcat...
Čovek se našao pred sudom optužen za ubistvo s predumišljajem. Pita ga sudija:
• Ovde se radi o krvavom ubistvu. Kako se branite?
Optuženi:
• Bila je toliko glupa da sam je morao ubiti.
Sudija:
• To ne smatram olakšavajućom okolnošću.
Optuženi:
• Pa, dobro, cenjeni sude... da ispričam kako je bilo. Živeli smo u jednoj zgradi. Iznad nas je živela porodica s dvoje dece. Bilo je stvarno žalosno, deca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je bio visok svega 80 cm, a onaj stariji, od 19 godina, svega 85 cm. Jednog dana, u razgovoru sa svojom ženom, kažem da je to stvarno tužno i da mi ih je žao.
• Da, reče zena....to su Pirineji.
• Mislila si Pigmeji?
• Ne, Pigmeji su ono što nam se nalazi pod kožom i zbog čega pocrnimo.
• To je pigment.
• Ne... Pigment je bilo ono na čemu su stari Grci pisali.
• Pobogu, ženo, to je bio pergament.
• Ne, pergament je kad neko pročita ili prikaže samo jedan deo nekog dela.
• Poštovani sude, verovatno pretpostavljate da više nisam imao volje da joj objasnim da se radi o fragmentu. Seo sam na trosed i čitao novine. Ubrzo dođe žena s knjigom u ruci, legne pored mene, otvori knjigu i počne čitati deo nekog teksta:
• Dušo, gledaj: Sunčana terasa od ručne torbe je bila učiteljica makroa 15.
Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj:
• Draga, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu pise: »La Marquise de Pompadour est la Maitresse de Luuis XV«, a to znači da je Markiza de Pompadur bila ljubavnica Luja XV.
• Ne, reče ona - La Marquise je sunčana terasa, Pompadour je ručna torba, la Maitresse je učiteljica, a Louis XV je 15. makro. Ja to sigurno dobro znam. Nisam ja džabe imala ekstra časove iz francuskog jezika i vežbe sa svojim legionarom.
• Mislila si na lektora?
• Ne, lektor je jedan grčki heroj.
• To je bio Hektor i bio je Trojanac.
• Ne, hektor je mera za površinu.
• Mera za površinu je hektar.
• Ne, hektar je božansko piće.
• Ženo, nektar je bozansko piće.
• Nije, to je reka u Nemačkoj.
• Reka u južnoj Nemačkoj zove se Nekar.
• Ne znaš ti to, još kao mala sam pevala s drugaricom duo o reci Nektar.
• U duetu, tako si valjda htela reći.
• Ne, duet je kad igraju Sarajevo i moj Željo.
• Poštovani sude, tada sam uzeo čekić i opalio je po glavi. Konačno je zaćutala.
Sudija:
• Optuženi se oslobađa....Ja bih joj presudio još kod Hektora.
Dečak ide trotoarom, a na putu kraj njega zaustavi se auto. Muškarac srednjih godina spusti bočni prozor i povika:
• Mali, ako uđeš daću ti 20 eura!
Dečak pocrveni, ljubazno ga odbije i nastavi da šeta. Posle nekoliko metara, vozač opet zaustavi auto pored dečaka:
• Ok, šta misliš o 30 eura, i dodam još i kesicu bombona?
Dečak nešto odbrusi tipu i još više ubrza hod. Međutim, malo dalje automobil ga opet sustigne i muškarac mu se ponovo obrati:
• Mali, ovo je moja poslednja ponuda, 50 eura i slatkiša koliko god možeš da pojedeš. Samo uđi, molim te!
Dečak zastane, osvrne se oko sebe i polako priđe autu:
• Slušaj, ti si kupio tog glupog Yuga, ćale, sad se fino sam vozaj u njemu!
Duva zeka pod drvetom i prolazi dabar:
• Zeko, daj mi malo.
• Beži bre, budalo.
• Malo samo, zeko, jedan dim.
• Ajd', ali samo jedan dim.
Povuče dabar dim, zahvali se zeki i krene dalje kroz šumu. Sretne ga slon, i pita ga:
• Dabre, jesi l' malo povukao, a?
• Aha, eno zeka duva tamo ispod drveta, pa mi dao dim.
Ode slon kod zeke i kaže:
• Zeko, daj mi dim, molim te.
• Beži bre, budalo, jesam li ti malo pre dao a vidi na šta ličiš!
Novi vicevi svakih sat vremena - Vicevi za Vaš sajt.
